СТОЈАН НОВАКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА

13. ДЕЦЕМБАР 2017. – 4. МАРТ 2018.

 

Изложбу СТОЈАН НОВАКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА приредили су Галерија САНУ и Архив Србије поводом 175 година од рођена Стојана Новаковића, једне од најистакнутијих личности српских просвећених кругова друге половине XIX и почетка XX века. Изложба се састоји из шест основних целина.

Прва целина садржи лична документа Стојана Новаковића, његово школовање у Шапцу и Београду и прве јавне службе.

У другој целини изложена су документа о његовој научној и културној делатности. Допринос Стојана Новаковића српској историографији и филологији приказан је кроз чланке, студије и монографије. Представљена је његова делатност председника Српске краљевске академије, и као једног од оснивача и првог председника Српске књижевне задруге.

Трећа целина обухвата политички ангажман Стојана Новаковића као министра просвете и министра унутрашњих дела, а такође и као једног од оснивача Напредне странке и њеног вође почетком ХХ века.

Четврта целина представља његову дипломатску службу као српског посланика у Цариграду, Паризу и Петрограду и ангажман на челу српске делегације на Лондонској мировној конференцији 1912–1913. године, којом је завршен Први балкански рат.

У петој целини приказан је Стојан Новаковић – државник. Био је председник владе у два наврата: први пут 1895–1896. и други пут 1909. године у време анексионе кризе, када је био на челу концентрационе владе.

Последња шеста целина обухвата богату преписку Стојана Новаковића са најистакнутијим личностима из политичког, научног и културног живота у Србији друге половине XIX и почетка XX века, као и са иностраним научницима.

Аутори: академик Михаило Војводић и Александар Марковић