Уметничка збирка САНУ од 20. априла у Лесковцу

Након представљања у Новом Саду, Нишу, Врњачкој Бањи, Чачку, Сомбору, Суботици, Зрењанину, Ваљеву, Пироту, у Галерији РТС-а у Београду, Крагујевцу и Пожаревцу, путујућа изложба дела из Уметничке збирке САНУ „Ликовни уметници академици” биће отворена у Лесковачком културном центру, у петак, 20. априла, у 19 сати.

Изложбу чини одабир радова педесет ликовних уметника, чланова САНУ – од Стеве Тодоровића, Ђоке Миловановића, Петра Убавкића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ивана Мештровића, преко Ђорђа Андрејевића Куна, Мила Милуновића, Сретена Стојановића, Марка Челебоновића, Недељка Гвозденовића, Ивана Табаковића, Љубице Сокић, Олге Јеврић, до дела Љубе Поповића, Светомира Арсића Басаре, Петра Омчикуса, Николе Јанковића, Душана Оташевића, Тодора Стевановића, Милице Стевановић и других.

Ауторка изложбе је Јелена Межински Миловановић, заменица управника Галерије САНУ.

Трибина и изложба о токсикологији

Удружење токсиколога Србије и Међународно удружење токсиколога-IUTOX, под покровитељством Српске академије наука и уметности, организују трибину „Токсикологија и ми” и изложбу „Историја токсикологије” у Српској академији наука и уметности.

У понедељак, 16. априла, у 16 сати, у Свечаној сали САНУ биће приређена трибина„Токсикологија и ми”. Том приликом, проф. др Петар Булат говориће о теми „Од професионалне изложености до екотоксикологије”, проф. др Иван Станковић о изазовима и регулативи у области безбедности хране, др Драгана Јовановић о води за пиће у Србији, а др Предраг Вукомановић о пушењу као зависности и у 21. веку.

„Човек је на глобалном нивоу непрестано изложен утицају смеша бројних загађивача које уноси удисањем, путем коже, и орално путем гастро-интестиналног тракта, при чему је орални унос и то путем хране и воде за пиће и најзначајнији за општу популацију. Овај „коктел” загађивача се може одразити штетно на наше здравље, на шта указују и бројна истраживања и научне студије. Управо због тога намеће се потреба за познавањем штетних и токсичних карактеристика агенаса који нас окружују у радној и животној средини, али и за реалном проценом њихове опасности које носе по здравље људи. “, објашњава проф. др Весна Матовић, председник Удружења токсиколога Србије.

Трибина има за циљ да упозна грађанство са актуелним сазнањима из области професионалне токсикологије и њеног утицаја на нашу животну средину, из области безбедности хране и воде за пиће са акцентом на стање у Републици Србији, као и о вишевековном узрочнику зависности али и штетности по здравље-пушењу.

После трибине, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ, свечано ће бити отворена изложба „Историја токсикологије”, чија ће поставка трајати до 21. априла. На изложби ће публика моћи да се упозна са развојем ове изузетно интересантне науке, значајне за здравље свих нас.

Критичко издање дела Иве Андрића

Прво коло у пет књига „Критичког издања дела Иве Андрића”, у издању Задужбине Иве Андрића, представљено је у оквиру Трибине Библиотеке САНУ, у уторак, 3. априла, у Свечаној сали САНУ. Реч је о пет књига Андрићевих приповедака, које су приређене као у њиховом првом издању.

О првом колу наведеног подухвата говорили су председник и потпредседник Уређивачког одбора академик Миро Вуксановић и проф. др Радивоје Микић, те руководилац и уредница издања др Зорица Несторовић. Академик Владимир С. Костић, председник САНУ, у поздравној речи је, између осталог, подсетио да је овим догађајем затворен круг у обележавању 125 година од рођења нобеловца Иве Андрића.

Циклус предавања „Геохазард у Србији у 21. веку”

С каквим се изазовима суочавамо када говоримо о сеизмичности на простору Србије, које су процене ризика од несташице воде, учесталих суша и клизишта у нашој земљи, какве последице доносе загађење тла и климатске промене – нека су питања на која ће покушати да одговоре наши врхунски научници из области геохазарда, у оквиру циклуса предавања „Геохазард у Србији у 21. веку: Знање је најбољи бедем против стихије“.

Током отварања овог програма, у уторак, 10. априла, окупљенима су се обратили академик Владимир С. Костић, председник САНУ, и дописни члан САНУ Владица Цветковић, председавајући циклуса. Прво предавање под називом „Сеизмички хазард у Србији: карте, ограничења и изазови” одржала је проф. Славица Радовановић.

– Циклус од седам предавања о геохазарду тиче се геонаука и обухвата најважније геолошке хазарде с којима се наш простор суочава у овом веку. Неки су нам, нажалост, познати, попут земљотреса и клизишта, неки тек куцају на врата, као што су проблеми с недостатком квалитетне воде или све чешћа озбиљна загађења земљишта, док неке геоопасности доживљавамо мање узнемирујућима зато што су, привидно, далеко од нас – објаснио је дописни члан Владица Цветковић, председавајући циклуса предавања „Геохазард у Србији у 21.веку: Знање је најбољи бедем против стихије“. Подсетио је и да као научници знамо много тога о геохазардима, али као друштво веома мало, недовољно за „миран сан”.

Током априла нас очекује и предавање о теми „Процена ризика од несташице воде у Србији”, о чему ће говорити проф. Зоран Стевановић, док ће у мају проф. Славиша Трајковић изнети чињенице о „Просторно-временским карактеристикама суша у Србији”, а проф. Биљана Аболмасов о „Клизиштима у Србији”. У јуну ће академик Видојко Јовић одржати предавање о загађењу земљишта, проф. Дејан Прелевић ће се осврнути на тему о вулканском хазарду на Балканском полуострву, док ће дописни члан САНУ Слободан Марковић излагати о климатским променама из геоперспективе.

Говоре: академик Динко Давидов
академик Момчило Спремић
проф. др Мира Радојевић

Уторак, 17. април, 13 сати, Свечана сала САНУ

Књ. 1, Приповетке : Српска књижевна задруга, Београд, 1924. / Иво Андрић ; приредио Милан Алексић.
Књ. 2, Приповетке : Српска књижевна задруга, Београд, 1931. / Иво Андрић ; приредила Зорица Несторовић.
Књ. 3, Приповетке 2 : Српска књижевна задруга, Београд, 1936. / Иво Андрић ; приредила Драгана Грбић.
Књ. 4, Нове приповетке : Култура, Београд, 1948. / Иво Андрић ; приредила Марија Благојевић.
Књ. 5, Лица : Младост, Загреб, 1960. / Иво Андрић ; приредила Слађана Јаћимовић.

Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ

Говоре: академик Миро Вуксановић, председник Уређивачког одбора
проф. др Радивоје Микић, потпредседник Уређивачког одбора
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник

Уторак, 3. април, Свечана сала САНУ, 13 сати

Димитрије Тирол рођен је у Чакову 31. маја 1793. године. Био је писац, преводилац, лингвиста и издавач. Управљао је српским школама у Темишвару и био је инспектор Државне штампарије у Београду. За правог члана Друштва српске словесности именован је 1842. године као и за члана управе са звањем казначеја.  Димитрије Тирол поклонио je првих 14, а затим још 75 књига Библиотеци Друштва српске словесности које представљају прву збирку данашње Библиотеке САНУ. Умро је у Темишвару 18. марта 1857. године.
Изложба се може погледати до 27. Априла.

Посета представника Македонске академије наука и уметности

Председник Македонске академије наука и уметности академик Таки Фити и  потпредседник МАНУ академик Владо Матевски посетили су Српску академију наука и уметности 30. марта 2018. године, у склопу редовних годишњих сусрета руководстава двеју академија. Разговор са члановима Извршног одбора САНУ био је посвећен првенствено сарадњи у оквиру заједничких научноистраживачких пројеката и могућностима реализације различитих заједничких активности.

Српска академија наука и уметности и Македонска академија наука и уметности сарађиваће у наредном периоду на 13 пројеката у области природно-математичких, техничких, медицинских и друштвених наука, и у области језика и књижевности.

Мастерклас академика Богољуба Станковића

Академик Богољуб Станковић, наш истакнути математичар, био је гост осмог предавања из циклуса „Сусрети са ствараоцима – мастерклас”, које је одржано 28. марта, у Галерији науке и технике САНУ. У првом делу предавања било је речи о математичкој анализи, области којој припадају главни радови академика Станковића, те њеном развоју у годинама после Другог светског рата.

Потом је академик Богољуб Станковић говорио о свом животу, образовању, ратним годинама, академском и педагошком раду, својој породици и сећањима. Било је речи о његовом заробљеништву у логору Дахау, отпору окупатору, али и курсевима математике које је држао и пре но што је уписао факултет.

Како се могло чути, његово рано интересовање за математику и педагошки рад пратили су избори у академска звања, учешћа на конгресима, рад у настави на Сорбони и сарадња са светским стручњацима, као и континуирани рад на значајним научним публикацијама.

У складу са концепцијом програма „Сусрети са ствараоцима – мастерклас”, након предавања академик Станковић је одговарао на питања академика Зорана Петровића, управника Галерије науке и технике САНУ, а потом и публике.

Изложба о традиционалном архитектонском наслеђу у региону Старе планине

У Галерији науке и технике САНУ, у четвртак, 22. марта, отворена је изложба „Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине”, ауторке др Горице Љубенов.

На 30 паноа су представљни традиционални елементи на кућама, који су у савременом градитељству и начину живота изгубили функцију. Примери ретких сачуваних кућа сведоче о богатој ризници градитељског фонда, те начину живота старопланинског сељака и његовим потребама.

На отварању изложбе говорили су академик Зоран Петровић, управник Галерије науке и технике САНУ, др Горица Љубенов, ауторка изложбе, и академик Милан Лојаница, секретар Одељења ликовне и музичке уметности САНУ.

Како је истакао академик Лојаница, ова изложба је значајна за очување грађевинског фонда, који је у веома лошем стању и који се уништава због све интензивније миграције становништва с тих простора у градове. Он је нагласио да је тема градитељске традиције недовољно истражена, те да рад ауторке и њена изложба имају несумњив научни и шири културни значај.

Изложба „Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине” може се погледати до 14. априла.