Прочитајте више › ДАКЛЕ, ВИ СТЕ ТАЈ УРОШ ПРЕДИЋ?
]]>
Аутор: Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности, Народни музеј Зрењанин
Организатор: Народни музеј Зрењанин и Српска академија наука и уметности
Изложба из фонда Народног музеја Зрењанин поводом 160 година од рођења сликара
Изложба је реализована поводом 160 година од рођења Уроша Предића и премијерно је била постављена у Народном музеју Зрењанин од 7. децамбра 2017. до 28. фебруара 2018. године, с обзиром на то да ова установа једина у Србији чува вредан легат нашег великог сликара и академика.
Само годину дана након сликареве смрти, 1954. у зрењанински Народни музеј доспео је готово целокупан инвентар Предићевог београдског атељеа, што је послужило као основ за ову изложбу коју чине дела Уроша Предића (слике, цртежи, студије), као и вајарски и цртачки радови других аутора који су представљали овог уметника. Такође, на поставци ће бити изложени лични предмети, намештај, фотографије, посетнице, разгледнице, писма, ордење, дневник, сликарски реквизити и материјал, каталози, књиге, часописи…
Први пут након пресељења у Зрењанин 1954. године, атеље Уроша Предића се, овим гостовањем у Галерији САНУ, сада враћа у Београд и пред београдску публику.
Живот и стваралаштво Уроша Предића ће бити приказани у виду тематских сегмената, од његовог школовања у родном Орловату, преко Панчева, Беча, путовања по Италији, те повратка у завичај до коначног пресељења у Београд где је и умро 1953. године. Такође ће посебно бити истакнут Предићев рад као иконописца и портретисте, његов однос са члановима фамилије, али и посебно са сликарима Пајом Јовановићем и Стеваном Алексићем, те научником Михајлом Пупином. Богата сачувана коресподенција нам омогућава да сагледамо и контакте које је имао са савременицима, истакнутим појединцима из политичког, културног, привредног и верског живота. На изложби ће бити представљени и дечји цртежи Уроша Предића које је радио када је имао између 10 и 12 година, као и недовршена слика Каменовање Св. Стефана која се сматра његовим последњим делом. По први пут биће приказани цртежи по којима је радио иконе за Његошеву капелу на Ловћену која је срушена. Једна од најпознатијих Предићевих слика Визија у облацима заузеће посебно место уз детаљну интерпретацију слике са уписаним објашњењима. На изложби ће бити представљен и гимназијски цртеж који је урадио Михајло Пупин, Урошев пријатељ још од раних школских дана. Посебан сегмент је посвећен односу Предића и Зрењанина, од првих долазака у тај град још у детињству, преко великог узора кога је имао у бечкеречком сликару Константину Данилу, те контактима са пријатељима и рођацима, до одлуке града да једну улицу именује по њему.
Изложба у Галерији САНУ ће за разлику од зрењанинске поставке бити допуњена и са три портрета у власништву Уметничке збирке САНУ (Марко Мурат, Ксенија Атанасијевић и Вука Велимировић), Портретом Михајла Пупина који припада Српској православној црквеној општини Идвор, те чувеном сликом Косовка девојка, у власништву Музеја града Београда коју београдска публика поново има прилике да види након дужег времена.
Покровитељи пројекта су Министарство културе и информисања Републике Србије и компанија Гомекс. У току трајања изложбе биће организована предавања као и стручна вођења.
]]>Прочитајте више › СТОЈАН НОВАКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА
]]>
Изложбу СТОЈАН НОВАКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА приредили су Галерија САНУ и Архив Србије поводом 175 година од рођена Стојана Новаковића, једне од најистакнутијих личности српских просвећених кругова друге половине XIX и почетка XX века. Изложба се састоји из шест основних целина.
Прва целина садржи лична документа Стојана Новаковића, његово школовање у Шапцу и Београду и прве јавне службе.
У другој целини изложена су документа о његовој научној и културној делатности. Допринос Стојана Новаковића српској историографији и филологији приказан је кроз чланке, студије и монографије. Представљена је његова делатност председника Српске краљевске академије, и као једног од оснивача и првог председника Српске књижевне задруге.
Трећа целина обухвата политички ангажман Стојана Новаковића као министра просвете и министра унутрашњих дела, а такође и као једног од оснивача Напредне странке и њеног вође почетком ХХ века.
Четврта целина представља његову дипломатску службу као српског посланика у Цариграду, Паризу и Петрограду и ангажман на челу српске делегације на Лондонској мировној конференцији 1912–1913. године, којом је завршен Први балкански рат.
У петој целини приказан је Стојан Новаковић – државник. Био је председник владе у два наврата: први пут 1895–1896. и други пут 1909. године у време анексионе кризе, када је био на челу концентрационе владе.
Последња шеста целина обухвата богату преписку Стојана Новаковића са најистакнутијим личностима из политичког, научног и културног живота у Србији друге половине XIX и почетка XX века, као и са иностраним научницима.
Аутори: академик Михаило Војводић и Александар Марковић
]]>