 | Миро Вуксановић |
редовни члан
Одељење језика и књижевности
Чланство у САНУ
Одељење језика и књижевности: дописни члан од 5. новембар 2009 ; редовни од 5. новембар 2015.
Област рада
књижевност
Школска спрема
Дипломирао књижевност на Филолошком факултету у Београду 1969.
Запослење
професор (1969-1975); управник Сомборске библиотеке (1975-1988); управник Библиотеке Матице српске и главни уредник њених издања(1988-2014).
Функције у САНУ
Управник Библиотеке САНУ (2011-); уредник Трибине БСАНУ (2011-); члан Извршног одбора Огранка САНУ (2011-); члан Одбора за проучавање историје књижевности (2010-); члан Одбора за Етимолошки речник српског језика (2012-); председник Управног одбора Института за српски језик САНУ (2010-2016); председник Управног одбора Андрићеве задужбине (2016– ; члан 2010–2016); представник САНУ у Националном савету за културу (2011-; председник 2014-2015).
Приступна академска беседа
Балада о најдражој речи (објављена у: Академске беседе / Српска академија наука и уметности, књ. 1 (2016): 235–241).
Чланство у стручним удружењима
Члан Српског књижевног друштва (2003-); члан Друштва књижевника Војводине (1979-; председник 1985-86); члан Председништва Савеза књижевника Југославије (1985-87), потпредседник Матице српске (2004-2008), потпредседник на дужности председника Матице српске (2006-2008); потпредседник Вукове задужбине (2003-2008), члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012); члан Управног одбора Матице српске (1988-2008); председник Управног одбора Библиотеке Матице српске (2014-).
Уреднички рад
Иницијатор оснивања и главни уредник Издавачког центра Матице српске (2008-); покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности (2008-) и Едиције Матица (2008-); покретач и уредник годишњака Трибина Библиотеке САНУ (2013-); члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2004-); члан Уређивачког одбора Српског биографског речника (2003-).
Биографије и библиографије
Годишњак САНУ CXVI (2009); 677-697; CXVII (2010); 567-618.
Признања и награде
За књижевни рад добио је: Награду „Политике” за причу (1975); Награду „Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине 2000; Просветину награду за прозу 2000; „Борбину” награду за књигу године 2001; Награду за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002; Награду „Лаза Костић” за приповедну прозу 2005; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском језику у 2005; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику у 2005; Златни хит либер 2006; „Статуету Бранка Радичевића” Бранковог кола 2010, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије (2012), „Вељкову голубицу“ за свеукупно приповедачко стваралаштво (2015) и „Печат Херцега Шћепана“ Трга од ћирилице у Херцег Новом (2017). Добио је Вукову награду (2004), републичке награде: „Милорад Панић Суреп” (1996), „Запис” (2007), „Ђура Даничић” (2009), „Стојан Новаковић” (2012) и „Јанко Шафарик” (2014).