150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

Српска академија наука и уметности и математичари у Србији ове године прослављају 150 година од рођења академика Михаила Петровића Аласа (1868‒1943), великог српског математичара и оснивача српске математичке школе. Академик Петровић био је угледан професор математике на Универзитету у Београду, али и књижевник, филозоф, музичар, рибар, светски путник и путописац. Био је студент познатих француских математичара Анрија Поанкареа (Henri Poincaré), Шарла Ермитеа (Charles Hermite) и Шарла Емила Пикара (Charles Émile Picard). Петровић је имао значајан научни допринос у диференцијалним једначинама, комплексној и нумеричкој анализи, геометрији полинома и математичкој феноменологији. Изумео је и конструисао неколико аналогних рачунских машина и био главни криптограф српске и југословенске војске до Другог светског рата.

Оснивање Српске математичке школе сматра се ипак најзначајнијим достигнућем професора Петровића. Из ове школе изашао је велики број добрих математичара, који су својим научним достигнућима допринели развоју математике не само у Србији већ и широм света.

Поводом овог јубилеја, у Галерији ликовне и музичке уметности САНУ, у мају ће бити представљена еволуција математике у Србији од краја 19. века, када се професор Петровић појавио на научној сцени, његов целокупан научни рад, као и најважнија достигнућа математичких следбеника професора Мике Петровића Аласа.

Уметничка збирка САНУ од 20. априла у Лесковцу

Након представљања у Новом Саду, Нишу, Врњачкој Бањи, Чачку, Сомбору, Суботици, Зрењанину, Ваљеву, Пироту, у Галерији РТС-а у Београду, Крагујевцу и Пожаревцу, путујућа изложба дела из Уметничке збирке САНУ „Ликовни уметници академици” биће отворена у Лесковачком културном центру, у петак, 20. априла, у 19 сати.

Изложбу чини одабир радова педесет ликовних уметника, чланова САНУ – од Стеве Тодоровића, Ђоке Миловановића, Петра Убавкића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ивана Мештровића, преко Ђорђа Андрејевића Куна, Мила Милуновића, Сретена Стојановића, Марка Челебоновића, Недељка Гвозденовића, Ивана Табаковића, Љубице Сокић, Олге Јеврић, до дела Љубе Поповића, Светомира Арсића Басаре, Петра Омчикуса, Николе Јанковића, Душана Оташевића, Тодора Стевановића, Милице Стевановић и других.

Ауторка изложбе је Јелена Межински Миловановић, заменица управника Галерије САНУ.

Трибина и изложба о токсикологији

Удружење токсиколога Србије и Међународно удружење токсиколога-IUTOX, под покровитељством Српске академије наука и уметности, организују трибину „Токсикологија и ми” и изложбу „Историја токсикологије” у Српској академији наука и уметности.

У понедељак, 16. априла, у 16 сати, у Свечаној сали САНУ биће приређена трибина„Токсикологија и ми”. Том приликом, проф. др Петар Булат говориће о теми „Од професионалне изложености до екотоксикологије”, проф. др Иван Станковић о изазовима и регулативи у области безбедности хране, др Драгана Јовановић о води за пиће у Србији, а др Предраг Вукомановић о пушењу као зависности и у 21. веку.

„Човек је на глобалном нивоу непрестано изложен утицају смеша бројних загађивача које уноси удисањем, путем коже, и орално путем гастро-интестиналног тракта, при чему је орални унос и то путем хране и воде за пиће и најзначајнији за општу популацију. Овај „коктел” загађивача се може одразити штетно на наше здравље, на шта указују и бројна истраживања и научне студије. Управо због тога намеће се потреба за познавањем штетних и токсичних карактеристика агенаса који нас окружују у радној и животној средини, али и за реалном проценом њихове опасности које носе по здравље људи. “, објашњава проф. др Весна Матовић, председник Удружења токсиколога Србије.

Трибина има за циљ да упозна грађанство са актуелним сазнањима из области професионалне токсикологије и њеног утицаја на нашу животну средину, из области безбедности хране и воде за пиће са акцентом на стање у Републици Србији, као и о вишевековном узрочнику зависности али и штетности по здравље-пушењу.

После трибине, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ, свечано ће бити отворена изложба „Историја токсикологије”, чија ће поставка трајати до 21. априла. На изложби ће публика моћи да се упозна са развојем ове изузетно интересантне науке, значајне за здравље свих нас.

Критичко издање дела Иве Андрића

Прво коло у пет књига „Критичког издања дела Иве Андрића”, у издању Задужбине Иве Андрића, представљено је у оквиру Трибине Библиотеке САНУ, у уторак, 3. априла, у Свечаној сали САНУ. Реч је о пет књига Андрићевих приповедака, које су приређене као у њиховом првом издању.

О првом колу наведеног подухвата говорили су председник и потпредседник Уређивачког одбора академик Миро Вуксановић и проф. др Радивоје Микић, те руководилац и уредница издања др Зорица Несторовић. Академик Владимир С. Костић, председник САНУ, у поздравној речи је, између осталог, подсетио да је овим догађајем затворен круг у обележавању 125 година од рођења нобеловца Иве Андрића.

Циклус предавања „Геохазард у Србији у 21. веку”

С каквим се изазовима суочавамо када говоримо о сеизмичности на простору Србије, које су процене ризика од несташице воде, учесталих суша и клизишта у нашој земљи, какве последице доносе загађење тла и климатске промене – нека су питања на која ће покушати да одговоре наши врхунски научници из области геохазарда, у оквиру циклуса предавања „Геохазард у Србији у 21. веку: Знање је најбољи бедем против стихије“.

Током отварања овог програма, у уторак, 10. априла, окупљенима су се обратили академик Владимир С. Костић, председник САНУ, и дописни члан САНУ Владица Цветковић, председавајући циклуса. Прво предавање под називом „Сеизмички хазард у Србији: карте, ограничења и изазови” одржала је проф. Славица Радовановић.

– Циклус од седам предавања о геохазарду тиче се геонаука и обухвата најважније геолошке хазарде с којима се наш простор суочава у овом веку. Неки су нам, нажалост, познати, попут земљотреса и клизишта, неки тек куцају на врата, као што су проблеми с недостатком квалитетне воде или све чешћа озбиљна загађења земљишта, док неке геоопасности доживљавамо мање узнемирујућима зато што су, привидно, далеко од нас – објаснио је дописни члан Владица Цветковић, председавајући циклуса предавања „Геохазард у Србији у 21.веку: Знање је најбољи бедем против стихије“. Подсетио је и да као научници знамо много тога о геохазардима, али као друштво веома мало, недовољно за „миран сан”.

Током априла нас очекује и предавање о теми „Процена ризика од несташице воде у Србији”, о чему ће говорити проф. Зоран Стевановић, док ће у мају проф. Славиша Трајковић изнети чињенице о „Просторно-временским карактеристикама суша у Србији”, а проф. Биљана Аболмасов о „Клизиштима у Србији”. У јуну ће академик Видојко Јовић одржати предавање о загађењу земљишта, проф. Дејан Прелевић ће се осврнути на тему о вулканском хазарду на Балканском полуострву, док ће дописни члан САНУ Слободан Марковић излагати о климатским променама из геоперспективе.