Византолошки институт
Византолошки институт Српске академије наука и уметности основао је академик Георгије Острогорски, марта 1948. године. Институтом су до данас руководила тројица директора: Георгије Острогорски (1948–1976), Божидар Ферјанчић (1976–1998) и Љубомир Максимовић (од 1998. године).
Научна делатност Института традиционално се спроводи у четири основна правца: (а) Историја Византије и византијско-јужнословенских односа, (б) Византијски извори за историју народа Југославије, (в) Византијска књижевност и средњовековни грчки језик, (д) Византијска и поствизантијска уметност. Од јануара 2011. научна делатност института обједињена је у дугогодишњем пројекту „Традиција, иновација и идентитет у византијском свету“ (руководилац пројекта др Бојана Крсмановић, виши научни сарадник), интердисциплинарног карактера, у који су укључени домаћи и страни истраживачи.
Институт је издавач три серије публикација – ЗРВИ, Посебна издања и Извори. Од 1952. до данас објављене су 54 свеске Зборника радова Византолошког института, светски познатог часописа. Његова библиографска сигла – ЗРВИ/ZRVI – одавно је постала препознатљива у свету и наводи се у списковима скраћеница често цитираних публикација у свим значајнијим делима светске византологије. Јубиларни, 50. број ЗРВИ посвећен је директору института, академику Љубомиру Максимовићу (Festschrift).
У оквиру издавачке делатности Института објављена су и 44 посебна, монографска издања, међу којима је и 5 књига (од планираних 7) у серији Византијски извори за историју народа Југославије. Последња књига Посебних издања је Чудотворна икона у Византији, Бојан Миљковић.
Институт је 2015. године покренуо нову серију публикација – Извори, у оквиру које је издата прва свеска – Натписи историјске садржине у зидном сликарству, том I, XII–XIII век, обрадили Г. Суботић, Б. Миљковић, И Тот и И. Шпадијер.
Византолошки институт САНУ, који се од оснивања налази у надлежности Одељења историјских наука САНУ, носилац је највећег дела активности везаних за организацију научне делатности у области византологије. У сарадњи са члановима САНУ, Српским (раније Југословенским) комитетом за византологију, као и другим релевантним научним институцијама, Институт је током протеклих седам деценија, организовао низ домаћих и међународних научних конференција. Сваке пете године, почев од 1990, организује се национална конференција византолога која окупља истраживаче из земље свих генерација. Билатерална сарадња Института са сличним институцијама у иностранству (у Грчкој, Француској, Бугарској) резултирала је и организацијом неколико стручних симпозијума и разменом истраживача. Институт је у више наврата био коорганизатор међународних научних скупова највишег ранга те су 1961. године његови сарадници учествовали у организацији 12. Међународног конгреса византолога у Охриду.
Успешној организацији последњег, 23. Међународног конгреса византијских студија (Београд 2016), допринео је пре свега предан рад сарадника Института. Реч је о највећем одржаном светском византолошком конгресу, на којем је учествовало око 1300 истраживача из 49 земаља.
Директор: | академик ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ |
Адреса: | Кнез Михаилова 35, 11000 Београд, Србија |
Е-пошта: | Inst.byz@vi.sanu.ac.rs |
Веб-сајт: | www.byzinst-sasa.rs |
Тел: | +381 11 3037-099, 2637-095 |
Факс: | +381 11 3288-441 |