Чланство

У историји дугој 175 година укупан број чланова Академије (редовних, дописних, почасних, иностраних и чланова ван радног састава) износи 1450. Међу њима било је нобеловаца (Иво Андрић, Владимир Прелог, Лавослав Ружичка, Пјотр Леонидович Капица, Михаил Александрович Шолохов, Александр Исајевич Солжењицин, Чеслав Милош, Роже Гилман, Торстен Визел), српских и светских научнка великана, као што су Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Дмитриј Иванович Мендељејев, великих светских писаца (Јакоб Грим, Виктор Иго, Лав Николајевич Толстој), значајних уметничких стваралаца, као што су Антоњин Дворжак, Дмитриј Дмитријевич Шостакович, Хенри Мур.

 

Чланове САНУ бира њена Скупштина, док редовне чланове бирају редовни чланови, а остале чланове бирају редовни и дописни чланови. Избор нових чланова врши се сваке треће године. Према Закону о САНУ предлоге за избор редовних и дописних чланова могу давати огранци, одељења и одбори Српске академија наука и уметности, три члана САНУ, сенати универзитета, наставно-научна односно наставно-уметничка већа факултета односно уметничких академија, наставно-научна већа високих војних школа, научна већа института и највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника. На Изборној скупштини разматрају се само они предлози који добију двотрећинску подршку одељења. Тиме се обезбеђује самосталност Академије у предлагању и избору кандидата. Уколико неки од предлога добије натполовичну подршку чланова одељења, такав предлог се ставља на гласање на Изборној скупштини САНУ, али се ти кандидати забележени без подршке одељења. Остали предлози, који на одељењима не добију половичну подршку не иду на гласање на Изборну скупштину.

Закон не прописује број чланова Академије, али је правило да Председништво САНУ утврђује предлог за избор иностраних чланова, при чему се води рачуна да не буде више од једног кандидата по одељењима.

У последњем вишедеценијском оквиру САНУ има око 150 чланова што представља природни numerus clauses те, у складу са тим, треба истаћи три ситуације. Године 1985. прешло се са двогодишњег на трогодишњи изборни циклус, што је довело до успоравања у порасту броја нових чланова јер се наставило са примањем скоро истог броја нових чланова али у трогодишњем интервалу. Године 1991. дошло је до спајања Војвођанске академије наука и уметности са САНУ, и том приликом су примљена 32 нова члана. Наведено повећање довело је, засигурно, до мањег повећања новопримљених чланова у наредним годинама, чиме се број чланова, почетком XXI века, свео на 150. До значајног подмлађивања САНУ дошло је само 2003. године када је примљено 27 нових чланова. У наредним годинама није се наставило са овим трендом, примано је у просеку око 13 нових чланова сваке треће године, тако да смо 2016. годину дочекали са само 37 дописних и 107 редовних чланова (тренутно САНУ броји укупно 141 члана).

Број дописних чланова лагано опада, а број редовних расте, што представља неповољан тренд. Године 1970. однос броја дописних према броју редовних чланова приближавао се вредности од око 60%, што је знатно повољније него 2016. године када је тај однос био око 34%.

Просечна старост свих чланова Академије је 73 године, а једна четвртина чланова је млађа од 65 година.