Друштво српске словесности
(1851-1855)

1851.
06.01. Сипријан Робер извештава о резултатима рада на истраживању српских рукописа и књига у париским архивима и библиотекама / износи податке о рукопису Бертрандона де ла Брокијера / (Архив ДСС, 96).
26.06. Образован је Позоришни одбор за изградњу театарске зграде у коме су били Атанасије Николић, Матија Бан, Ђорђе Малетић и др.
16.11. Уредник Гласника Ђорђе Ценић предлаже да се пропишу правила за правопис који ће се користити за издања Друштва. Јован Стејић је убрзо израдио Практична правила србског правописа (Гл. ДСС 4 (1852) 4 -15).
16.11. Друштво преко Новина српских упућује позив за сакупљање историјског материјала. Јанко Шафарик издаје Описаније стари србски новаца (Гл. ДСС 3 (1851) 191-259).
  16.11. Дописни члан Павле Ј. Шафарик у сарадњи са Друштвом издаје у Прагу Избор југославјанских достопамјатности.
1852.
28.02. Јован Стејић износи Предлог за Српски рјечник и Српску граматику (Гл. ДСС 5 (1853) 1-13).
1853.
09.05. Друштво је позвало Јосифа Панчића да предузме ботаничко путовање по Србији и дало му новчану помоћ.
15.09. Усвојено је ново Устројеније књажеско-српског лицеја по нацрту Платона Симоновића.
15.09. Друштво даје 250 форинти Стефану Верковићу “сакупитељу старина у Европској Турској”, за куповину старих рукописа и новаца (Гл. ДСС 6 (1855) 330).
1854.
30.09. Друштво апелује на Министарство просвете да пооштри казне за уништавање историјских споменика.
15.09. Јосиф Панчић предаје за штампу дело, писано у 12 свезака, Флора Србска или саморастије које је прикупљао по Србији од 1846 до 1854. године (Архив ДСС, 180).
15.09. Објављен је Цицеронов спис О дужностима у преводу Г. Лазића. – Друштво склапа уговор са земунским књижаром Сопроном о продаји својих издања.
1855.
24.02. На предлог Милована Јанковића упућен је позив српским књижевницима, свештеницима и учитељима да прикупљају речи које се не налазе у Вуковом Рјечнику.
  08.04. Друштву је одобрено да унесе у Србију известан број примерака Вуковог Рјечника.
08.04. Издат је Державопис Сербие Владимира Јакшића.- Отворена је прва телеграфска линија у Србији: Београд-Алексинац.