Српска краљевска академија
(1886-1890)

1886.
  01.11. Академија је установљена “Основним законом Краљевско-српске академије” који је Скупштина изгласала а краљ Милан Обреновић обнародовао. Закон је предвидео да ће прве академике и дописнике поставити краљ као заштитник Академије. По чл. 7 Основног закона о СКА Народна библиотека и Народни музеј спадају под надзор Академије.
1887.
  05.04. Именовани су први чланови Академије а за председника је указом постављен Јосиф Панчић.
12.08. Председништво је одлучило да се на земљишту “друштвеном” у Кнез Михаиловој улици подигне привремена зграда за Академију.
18.12. На састанку целокупне Академије усвојен је Пословник СКА. Пословником су дефинисани организација и задаци Академије, предвиђене су и прве серије : Глас, Споменик и Годишњак.
18.12. Објављена је прва књига Гласа другог разреда: Пронијари и баштиници Стојана Новаковића.
1888.
23.01. Изабрани су први дописници Академије.
  06.02. Чедомиљ Мијатовић постављен је за председника Академије.
  22.02. На свечаном годишњем скупу чита се писмо – посланица председника Јосифа Панчића (СКА Год. 1 (1888) 155-157).
25.02. Преминуо је Јосиф Панчић.
27.02. Јован Жујовић предлаже да се штампају целокупна дела Јосифа Панчића.
28.03. Академија уметности износи предлог плана за привремену зграду Академије (СКА Год. 2 (1889) 182-197).
18.04. Милан Ђ. Милићевић даје писмени предлог о оснивању Државне архиве (СКА Год. 2 (1889) 92-94).
12.05. Михајло Валтровић и Драгутин С. Милутиновић подносе “мемоар о испитивању српске уметности средњег века” (СКА Год. 3 (1890) 72-82).
10.09. На свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића Стојан Новаковић говори о задацима Академије у неговању српског језика и износи научно утемељен и стручно образложен предлог за израду великог националног речника савременог језика. (СКА Год. 2 (1889) 182-197).
21.10. Председништво је одлучило да се на Париску изложбу пошаљу сва издања Академије “у лепом повезу”.
21.10. Објављене су: прве књиге Годишњака и Споменика.
1889.
01.05. Академија се из просторија Велике школе сели у кућу Јована Гавриловића “под кирију”.
01.09. Академија почиње рад.
18.09. Милан Ђ. Милићевић и Михајло Валтровић изложили су Пројекат закона о старинама у Краљевинини Србији (СКА Год. 3 (1890) 44-55).
23.10. Секретар Академије друштвених наука Милан Ђ. Милићевић чита свој “Пројекат закона за уређење Државне архиве” (СКА Год. 3 (1889) 57-60).
1890.
23.03. Аустроугарско посланство поклања Академији примерак Светостефанске хрисовуље, која су исте године објавили Љубомир Ковачевић и Стојан Новаковић у Споменику 4.
23.03. Објављени су : Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици … – Светогорски акти Љубомира Стојановића.