Српска краљевска академија
(1906-1910)

1906.
  01.02. Стојан Новаковић указом је постављен за председника Академије.
22.02. Председник Стојан Новаковић на свечаном годишњем скупу говори и задацима Академије и о стању 11 Академијиних задужбина које износи преко 700 000 динара (СКА Год. 19 (1906) 122 ).
22.03. Председништво одлучује да се извештај о раду Академије у 1905. штампа на француском језику и да се пошаље осталим академијама (СКА Год. 20 (1907) 160).
28.06. Фениче Куниберт поклања Академији спис свога оца о Србији (на француском).
16.09. У Вршцу се слави стогодишњица Стеријина.
16.10. На скупу Академије природних наука приказан је рад Михајла Петровића Непосредна примена реалних одређених интеграла на алгебарске и трансцедентне једначине. Овај рад из области теорије функција, по свом значају је отворио нове проблеме у међународном свету математичара.
28.10. Академија филозофских наука одлучила је да штампа као засебно издање аутобиографије чланова СУД у 500 примерака (24, 138).
01.12. Председништво је одлучило да на Балканску изложбу у Лондону пошаље “главна” Академијина издања.
  01.12. Објављене су Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије Јована Цвијића.
1907.
01.01. Одлучено је да се установе засебне серије Зборника у којима ће се објављивати споменици, писци, мемоари и грађа која се тиче обнављања српске државе у 19. веку (СКА Год. 20 (1907) 129).
22.02. На свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић истиче као најзначајније послове Академије : рад на речнику и издавању Огледне свеске речника (СКА Год. 20 (1907) 137-142).
1908.
09.09. Академија је одликована дипломом на Лондонској изложби.
1909.
  01.11. Академија се сели у кућу Симе Игуманова у Бранковој 15 (СКА Год. 23 (1910) 67) (ту је Академија била смештена 1909-1952, зграда је срушена 1963).
1910.
03.02. На Главном годишњем скупу прочитано је писмо ЈАЗУ у коме је изнет предлог о заједничком издавању Југословенског енциклопедијског речника (СКА Год. 23 (1910) 117-121).
24.09. Прихваћен је Статут Балканске археолошке комисије, огранка Руског археолошког института у Цариграду чијим радом је руководио Теодор Успенски (СКА Год. 24 (1911) 123-124 и 25 (1912) 74-87).