Српска краљевска академија
(1911-1915)

1911.
	07.05.	Андра Стевановић је приказао скице за Академијин дом које је израдио са арх. Драгутином Ђорђевићем (СКА Год. 25 (1912) 89).
	25.05.	Руска академија покреће оснивање Савеза словенских Академија и Учених друштава и позива СКА да учествује у раду (СКА Год. 25 (1912) 106-107).
	01.06.	Председник Академије Стојан Новаковић реферише о састанку у ЈАЗУ поводом израде плана за Југословенску енциклопедију (СКА Год. 25 (1912) 93-97).
	14.12.	Андра Стевановић подноси извештај Државном савету Краљевине Србије о немогућности проучавања српских старина у Старој Србији и Македонији (СКА Год. 25 (1912) 375-379).
	14.12.	Објављени су Елементи математичке феноменологије Михајла Петровића. Многи научници сматрају да је овим радом Петровић био претеча Винеровој кибернетици. – На Међународној изложби у Риму у Српском павиљону централно место заузима Мештровићев Видовдански храм. – У Београду је основан Секретаријат Руског археолошког института са циљем да се помогну истраживања у Винчи, једном од најзначајнијих праисторијских налазишта у Европи.

1912.
	22.02.	На Свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић, говори о 25 година рада Академије (СКА Год. 25 (1912) 186-188).
	22.02.	У Гласу 87 објављен је Прилог теорији математске климе Милутина Миланковића. – Објављени су Законски споменици српских држава средњега века Стојана Новаковића.

1913.
	06. и 09.05.	Академија оштро реагује на апел који је 1. априла упутила Бугарска академија наука словенским академијама о деловању српских политичких и војних снага у Македонији, наглашавајући да није задатак научних установа да процењују политичке поступке појединих влада (СКА Год. 27 (1914) 97-98, 142-151, 181).
	06. и 09.05.	Објављена је Огледна свеска Академијиног речника Момчила Иванића.

1914.
		Светски рат потпуно је прекинуо рад Академије. Граната је погодила зграду у којој је Академија била смештена, срећом без већих последица јер је архива била евакуисана. Оштећена је библиотека. У току рата, у Нишу је умро председник академије Стојан Новаковић. Наследио га је Јован Жујовић који је вршио дужност у току рата и обновио академијину делатност. (Извештај у: СКА Год. 28 (1921) 131-147, 153-170, 182-201).

1915.
		Светски рат потпуно је прекинуо рад Академије. Граната је погодила зграду у којој је Академија била смештена, срећом без већих последица јер је архива била евакуисана. Оштећена је библиотека. У току рата, у Нишу је умро председник академије Стојан Новаковић. Наследио га је Јован Жујовић који је вршио дужност у току рата и обновио академијину делатност. (Извештај у: СКА Год. 28 (1921) 131-147, 153-170, 182-201).
	02.04.	Јован Жујовић указом је постављен за председника Академије.