Српско учено друштво
(1864-1868)

1864.
	26.01.	Главно заседање је било особито бурно јер су либерали предлагали за нове чланове револуционаре и демократе тога времена (Гарибалди, Кобден, Деак, Чернишевски…). Када је министар Коста Цукић забранио Владимиру Јовановићу да одржи беседу о штедњи, високошколци су почели демонстрације и седница је прекинута.
	27.01.	Друштво је суспендовано а вођи либералне струје Владимир Јовановић и Алимпије Васиљевић кажњени су отпуштањем из службе и премештањем у унутрашњост.
	29.07.	Кнез Михаило Обреновић издаје Највиши Књажевски Указ којим се Друштво српске словесности обнавља под називом Србско учено друштво и одобрава Устројство које дефинише уређење и задатке новога друштва.
	25.10.	Кнез својим указом именује Јована Гавриловића за председника. Чланови се распоређују у четири одсека: 1. наука моралних, језикословних и литерарних; 2. наука природословних и математичних; 3. наука историјских и државних; 4. вештина. Скуп бира Јанка Шафарика за секретара Друштва. Расправља се о ступању у везу са немачким ученим друштвима, о прикупљању прилога за Гласник и да се Вуковој удовици преко министарства издејствује годишња помоћ (Гл. СУД 18 (1865) 366-371).
	25.10.	Друштво ради у капетан Мишином здању.

1865.
	07.11. и 14.11.	Разматран је пројекат пословног реда Друштва. Усвојене су измене и поправке и одређено је да се штампа у следећој свесци Гласника. Одлучено је да се 30 дуката из Државне касе приложи као помоћ за издавање Вукових дела (Гл. СУД 19 (1866)362-364).

1866.
	01.04.	Московско Друштво љубитеља природознања упућује позив да се из Србије пошаљу народне ношње, оруђа и фотографије људи и обичаја за Етнографску изложбу која ће се одржати у Москви априла 1867 године (Гл. СУД 20 (1866) 425).
	12.05.	Јован Гавриловић апелује да се предузме чување и испитивање археолошких споменика у Подунављу (Костолац) и римског гробља код Пожеге (ужички округ) (Гл. СУД 20 (1866) 426).

1867.
	02.01.	Председник се захваљује на драгоценим поклонима које су Друштву даровали митрополит Михаило (Типик св. Саве за Хиландар) и Милан Ђ. Милићевић (Сврљишки одломци јеванђеља са записом из 13. века) (Гл. СУД 21 (1867) 382).
	08.01.	Друштво добија 200 дуката од владе и 200 дуката од Кнеза за Етнографску изложбу у Москви (Гл. СУД 21 (1867) 382).
	20.01.	Председник Јован Гавриловић предлаже да се почне рад на проучавању књижевних старина (попис рукописа и књига) у манастиру Хиландару и осталим манастирима ван Србије. Друштво моли Љубомира Ненадовића да настави рад на издавању Мемоара Проте Матије (Гл. СУД 21 (1867) 392, 393).
	18.04.	Свечано је прочитан султанов ферман којим се кнезу Михаилу предају градови у Србији. Турски гарнизон напушта београдску тврђаву.
	22.04.	Донета је одлука да се грађа за историју српског народног живота објављује у новој серији Гласника (други одсек) (Гл. СУД 21 (1867) 412).
	22.08.	Одбор препоручује сликару Стеви Тодоровићу да начини попис свих слика из топчидерске цркве и Народног музеја (Гл. СУД 22 (1867) 413).
	22.08.	Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста израдио је и објавио план реконструкције старе вароши Београда у шанцу.

1868.
	11.01.	Одбор предлаже министарству просвете да Друштво посредује око увођења новог правописа у основне школе (Гл. СУД 23 (1868) 328).
	21.01.	Вештачком одсеку препоручује се да набавља уметничка дела и приређује изложбе и да се подигне споменик Филипу Вишњићу (Гл. СУД 23 (1868) 332-335).
	31.01.	Друштву подносе на издавање своја дела: Стојан Новаковић, Библиографија српска новијега периода књижевности од 1741 до краја 1866 године и Стева Тодоровић, Колико и каквих живописних слика има у Београду у Народном музеју и у топчидерској збирци. (Гл. СУД 23 (1868) 54-73, 336-337).
	12.03.	На предлог министра просвете Димитрија Црнобарца укинута је забрана новог правописа у Србији.
	21. и 22.04.	Скуп усваја измене у Уређењу чл. 1.: “Српско учено друштво обрађује и унапређује науке и уметности, а особито оне, које се тичу српства и у опште јужнога словенства…” (Гл. СУД 24 (1868) 315-319).
	29.05.	Убијен је кнез Михаило.
	18.06.	Јован Бошковић предлаже да се припреми критичко издање дела Јована Стерије Поповића (Гл. СУД 24 (1868) 327).
	18.06.	Објављени су: Протоколи шабачког магистрата 1808-1812 из Карађорђевог времена, као прва књига Гласника другог одсека.