Збирка садржи 485 инвентарских јединица мањих и већих збирки етнографске грађе коју чине: народне песме (лирске, епске), приповетке, басне, пословице, загонетке, питалице, здравице, поскочице, бројанице (дечије), изреке, предања, врачања, бајања, веровања, гатања, речи, српска народна јела, одела, живот, обичаји, игре, орнаменти – везови, шаре, ношње, народна медицина (лекаруше) и друго. Ту грађу сакупљали су, углавном, учитељи и свештеници из свих српских крајева и области, а има и студената, професора, непознатих скупљача. Између осталих то су С. Мијатовић, М. Обрадовић, Т. Бушетић, К. Божовић, С. Милеуснић, М. Велимировић, Б. Петрановић, С. Костић, Ј. Ђ. Зорић, А. Петровић, Ј. Шарић, Љ. Пећо, В. Врчевић, Л. Грђић-Бјелокосић, С. Дучић, М. Бубало-Кордунаш, Т. Смиљанић-Брадина, Р. Требјешанин, Ј. Максимовић, И. Н. Ђукановић, М. М. Павићевић, М. Шкарић, и други. У збирци постоје и заоставштине Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дене Дебељковића, Андрије Лубурића, Радослава Павловића. Збирка временски обухвата период XIX и XX века. Има две инвентарске књиге и картотеку према истраживачима и скупљачима народних умотворина.
