Хронологија Хронологија Српског ученог друштва (1864-1892)

1864. година

	29.07.	Кнез Михаило Обреновић издаје Највиши Књажевски Указ којим се Друштво српске словесности обнавља под називом Србско учено друштво и одобрава Устројство које дефинише уређење и задатке новога друштва.
	25.10.	Кнез својим указом именује Јована Гавриловића за председника. Чланови се распоређују у четири одсека: 1. наука моралних, језикословних и литерарних; 2. наука природословних и математичних; 3. наука историјских и државних; 4. вештина. Скуп бира Јанка Шафарика за секретара Друштва. Расправља се о ступању у везу са немачким ученим друштвима, о прикупљању прилога за Гласник и да се Вуковој удовици преко министарства издејствује годишња помоћ (Гл. СУД 18 (1865) 366-371).
	14.11.	Кнез Михаило је у облику уредбе издао Устав (Статут) и Устројеније (Пословник) Друштва Србске словесности. У Уставу су јасно дефинисани задаци Друштва: “распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика”.

1866. година

	01.04.	Московско Друштво љубитеља природознања упућује позив да се из Србије пошаљу народне ношње, оруђа и фотографије људи и обичаја за Етнографску изложбу која ће се одржати у Москви априла 1867 године (Гл. СУД 20 (1866) 425).
	12.05.	Јован Гавриловић апелује да се предузме чување и испитивање археолошких споменика у Подунављу (Костолац) и римског гробља код Пожеге (ужички округ) (Гл. СУД 20 (1866) 426).

1868. година

	11.01.	Одбор предлаже министарству просвете да Друштво посредује око увођења новог правописа у основне школе (Гл. СУД 23 (1868) 328).
	21.01.	Вештачком одсеку препоручује се да набавља уметничка дела и приређује изложбе и да се подигне споменик Филипу Вишњићу (Гл. СУД 23 (1868) 332-335).
	31.01.	Друштву подносе на издавање своја дела: Стојан Новаковић, Библиографија српска новијега периода књижевности од 1741 до краја 1866 године и Стева Тодоровић, Колико и каквих живописних слика има у Београду у Народном музеју и у топчидерској збирци. (Гл. СУД 23 (1868) 54-73, 336-337).
	12.03.	На предлог министра просвете Димитрија Црнобарца укинута је забрана новог правописа у Србији.
	21.04. и 22.04.	Скуп усваја измене у Уређењу чл. 1.: “Српско учено друштво обрађује и унапређује науке и уметности, а особито оне, које се тичу српства и у опште јужнога словенства…” (Гл. СУД 24 (1868) 315-319).
	29.05	Убијен је кнез Михаило.
	18.06	Јован Бошковић предлаже да се припреми критичко издање дела Јована Стерије Поповића (Гл. СУД 24 (1868) 327).
	18.06	Објављени су: Протоколи шабачког магистрата 1808-1812 из Карађорђевог времена, као прва књига Гласника другог одсека.

1870. година

	13.06.	Скуп доноси одлуку да се надгробни споменици које је Милош С. Милојевић донео из Подриња предају на чување Народном музеју. На истом скупу М. Милојевић предлаже Друштву да се “надлежним путем стане на пут сатирању и утамањивању старина” (Гл. СУД 28 (1870) II и 29 (1871) V ).
	05.11.	Усвојен је предлог Одбора за обележавање меридијана (под којим се налази Београд) да се на Врачарском пољу сагради кућа за осматрање (Гл. СУД 28 (1870) XXVI ) и да се на свим телеграфским станицама у Србији чине и прибирају метеоролошке белешке (Гл. СУД 29 (1871) VI)